САМО ВИКЕНД? КРАТКО, АЛИ ЈЕ ВРЕДЕЛО

.

Да у септембру нисмо били лењи, показује и чињеница да је организована још једна активност, викенд у природи. Иако је првобитно било планирано да се викенд проведе у шаторима крај Гарашког језера код Аранђеловца, због најаве временских неприлика одлучили смо да се сместимо у Дом планинара са оближње Букуље.

.

.

 .

За наведену околину Аранђеловца смо се одлучили, због лепих успомена које нас везују за тај крај. Наиме, ту смо били на табору пре доста година и било нам је веома, веома лепо. Старији су причали како им је било а млађи се одлучили да провере истинитост прича старијих. Поред тога, није немогуће да следеће године и организујемо табор баш на истом месту као некад. 

. 

.
Одабрали смо неколико фотографија са тог табора, далеке 2000-те године. Прва фотографија показије какав је био терен на ком смо требали уредити наш табор. Није било лако, али вредела је свака капљица зноја. Ноћи уз логорску ватру, обилазак околине, забава, све извиђачке активности. Најтужније, на крају: рушење шатора, паковање опреме ... Неки наши бивши чланови, ако се препознају на овим сликама, вероватно ће пожелети да се ово понови, као што смо и ми, повучени успоменама, дошли данас овде поново, макар само на три дана.
.

И тако 14. септембра, мала али одабрана екипа је кренула пут Букуље. Екипа је била мала из објективних, али и неких "константних" разлога, а то су: нису могли да иду сви старији због разних школских, службених и других обавеза (обавезних радионица,) а млађи због тога што није било расположеног васпитача да их "прати" (ништа ново, зар не?). 

.

Викендаши су били: деда Милан (Комаров), (с њим нам је укусан оброк загарантован), Лука Лукић, Ален Ћулаховић, Зоран Сремчевић - Сремац и ја, Дарко Колаковић. Да се Аца Костић није задржао на послу ишао би и он, али 10 минута на послу значило је 20 минута кашњења на аутобус, а аутобус к'о аутобус није хтео да чека.

.

За време викенда обишли смо Спомен чесму "Њ.К.В. Краља Александра" (место на коме су се устаници у 1.Српском устанку заклели на верност Вожду) 

.

 

.

Парк Буковичке Бање, хотел "Извор" који има предиван Аква парк:

.

.

Аранђеловац, хотел "Старо Здање“, Задужбину Књаза Милоша: 

.

.

 Рисовачку пећину:

. 

 

.

Стигли смо и да се попнемо на Осматрачницу на Букуљи са које се види панорама Аранђеловца:

.

 .

Овако је некада изгледала осматрачница:

.

 .

Ишли смо и до Гарашког језера:

.

 

 .

 Обишли смо и једног "цара", старог неколико векова. "Цар" је један храст лужњак коме је и чувени Светолик Ранковић посветио једно своје дело под називом "Горски цар": 

.

.

Ово је слика са Табора 2000. Наш данашњи излет је и био подсећање на тај табор, па зато и ова стара слика. .

Такође, дружили смо се и са нашим домаћинима, који су нам објаснили циљеве и задатке своје организације, пружили информацију о свом П.Д. "Букуља". Време нас је послужило пасмо уз помоћ планинара, пратећи планинарску маркацију стигли и да мало обиђемо Букуљу. 

.

 

.

На крају, шлаг на торту, домаћини су нам понудили гостопримство и у будуће, тако да им се и она овај начин захваљујемо како на указаном гостопримству тако и на понуди.

.

На крају шта рећи него: 

 "САМО ВИКЕНД?  КРАТКО,  АЛИ ЈЕ ВРЕДЕЛО".

.