недеља, 27. фебруар 2011.

НЕГДЕ У ОВО ВРЕМЕ...

.
...Негде у ово време, пре две године (2009.г.), отворили смо Блог нашег одреда, и негде у ово време је и објављен први пост. Блог смо "отворили" са намером да како својим члановима (бившим, садашњим, будућим) тако и пријатељима одреда прикажемо шта и како радимо (у слици и речи). До сада је објављено 100-ак постова-прилога.
...Можда, у ствари вероватно, то није врхунски блог, али ми смо с`обзиром да је урађен из љубави, презадовољни. Кажем из љубави, јер особа - оснивач - администратор (тадашњи, садашњи а надам се и будући) блога га је урадио из љубави према извиђачком покрету и према нама, тј. нашем одреду. А та "особа-оснивач нашег блога-администратор" је једна дама са дугим извиђачким стажом у организацији која се зове ЗЛАТИЦА НИНИЋ - БАНОВИЋ, за нас ЗЛАТА ( у правом смислу те речи).
...Из поштовања према њој, нећу наводити детаље везане за рођендан блога и његов сам рад, већ ћу споменути г-ђу Злату и њену заслугу у свему томе.
..Са г-ђа Златом нас је упознао - повезао један од оснивача нашег одреда и један од наших ментора Драган Васић. Пре него што нас је упознао казао је да је реч о особи која је дуго у организацији, која има доста акција иза себе и која и дан данас још увек има љубави према извиђачкој организацији као и онда кад се у њу учланила. Такође, навео је још пуно лепих извиђачких карактерних особина Злате. Ко је слушао тада Драгана Васића, и ко је до сада боље упознао нашу Злату, видеће да је Драган тада био скроман у набрајању њених позитивних извиђачких и моралних особина.
...Са Златом сам се упознао непосредно пред нашу "Светосавску акцију" те 2009. године. Желећи да урадимо нове одредске мараме, набавили смо материјал и однели на шивење. Међутим, особа која је прихватила да их сашије, због изненадне болести није могла то да обави. Чувши за наш проблем, не знајући никога од нас (сем Драгана), Злата је прихватила ту обавезу и провевши неколико непроспаваних ноћи успела у кратком року да их заврши на наше велико задовољство.
...Акција је прошла, новим марамама смо се тада дичили (и данас се дичимо), а онда је кренуло упознавање са Златом. Тада нам је и предложила да нам уради блог. Наравно, пристали смо. Данас после мало више од две године, ми смо сретни. Сретни зато што имамо блог, а пресретни што имамо Злату.
...СТОГА Г-ЂА ЗЛАТО, У ИМЕ СВИХ НАС ИЗ 2000. И НЕКЕ ( ТАДА СМО СЕ ОСНОВАЛИ), ХВАЛА НА СВИМ НЕПРОСПАВАНИМ НОЋИМА (ЗБОГ НАС), СВИМ САВЕТИМА И СВОМ СТРПЉЕЊУ И ЉУБАВИ КОЈЕ СТЕ НАМ ДАЛИ.

Нема коментара: