Kao што смо почели пре две године, тако и данашњи дан уписујемо у наш „дневник“.
Немања је био задужен да наше скромне просторије уреди за данашњи скуп. Била је и скромна закуска и освежавајуће пиће.
На самом уласку, види се да је то место где се састају извиђачи.
Ова година је у знаку обележавања 100 година извиђача у Србији. Тако смо и почели „Дан сећања“.
Баришић Милан, наш старешина, подсетио нас је о настанку Скаутске организације у Србији, улоге Милоша Поповића у томе, да се први Београски вод звао „Ласта“... Нема извиђача који не зна ко је Милош Поповић, али је наш Бариша успео да прича о њему поново буде нова и интересантна.
Драган Васић, члан Управе одреда, по извиђачком стажу најстарији међу окупљенима, не мора да прича како и зашто је постао извиђач. Он је целог живота извиђач. Наметнула се тема како су некада извиђачи долазили на акције. Нису се чекали аутомобили, аутобуси. Главно превозно средство су били возови.
Давне неке године, на смотру СИЈ-е која се одржаала на Ади Циганији у Београду, екипу извиђача БиХ је предводио Цвијетин Мијатовић. Бранко Крстић из Високог је успео да организује да воз довезе 2300 извиђача до станице у Кошутњаку, која је била најближа локацији где се одржавала смотра. То није била редовна линија, то је била „станица на захтев“ намењена извиђачима.
Још интересантније је било путовање на Х смотру СИЈ-а у Никшић, 2002.године. Заправо, смотра је одржана у Крупцу, крај Никшића. Пруга Никшић – Крупац, одавно је била ван употребе. Туда више нису ишли возови. Специјално за ову прилику, за извиђаче, постављен је воз „без возног реда, без возне карте“. Али, нађе се неки савестан кондуктер који је инсистирао на тој грађанској дужности. Спор се завршио на Суду, карте плаћене.
Млади извиђачи су пажљиво слушали ове догодовштине, а ми старији са сетом. Била су праве авантуре та наша путовања возовима, „ћирама“.
Нашли смо још нешто, из 2000.године. ИНТЕРЕСАНТНО ...
У гостима, нам је био пријатељ нашег одреда (са својим другарима), који није извиђач(још), али природу воли колико и ми.Често је у природи,или у улози стравственог ловца,или ужива у њој.Тренутно се интересује за локацију где је сниман филм"Орлови рано лете"(онај водопад из филма-ко се сећа).Зове се Аца Крајишник ,широј јавности знан као победник прошлогодишњег серијала "Сурвајвер".У току дружења,најавили смо му једну од следећих акција на којој ћемо учествовати,а то је "Брђанско грне"у Лозовику.До краја дружења смо набрајали чињенице због којих неки од нас(поготово он и Дарко)сматрамо да је сарма једно од најлепших јела.Аца је на растанку казао да му је мера да се засити исте 30-ак комада.Пошто и код нас има таквих,договорили смо се да се видимо у Лозовику,и на лицу места се уверимо у лепоти сарме-и.
Дарко Колаковић, један од оснивача нашег одреда, идејни творац, желео је да им покаже како су се пре десетак година, после сваке акције, правиле зидне новине. Није било Блогова и других Интернет презентација. Прелиставајући лист по лист, могло се чути: „Види мене, види њу или њега, ово је било тамо ...“, и могао се видети осмех, сетан. „Како нам је било тада лепо“, или, „могли смо и ми доживети нешто тако лепо“.Гледајући слике и читајући"вигвам њуз",сетили смо се свих оних чланова који су били у одреду као и свих лепих тренутака проведених са њима.
Данас смо се окупили: Баришић Милан, Васић Драган, Колаковић Дарко, Ђинђић Драгомир, Смиљковић Немања, Адам Додић, Шабан Јашар, Андреа Јовић, Никола Јовановић, Виктор Младеновић, Марко Ђелић, а гости из Шабца су нам били Радован Мрдић, Александар Крајишник и Милан Митровић.
На крају вреди напоменути да смо позив за овај састанак послали свим старијим члановима а од њих данас су нас се сетили и јавили сни који нису могли(оправдано) бити са нама,а којима је одред у срцу,а то су:Јован Еленов-позвао нас са прелепе планине Маврово,Мића-звао је са семинара у Кладову,Деда Милан-спречен да дође јер је оперисао очи.,Милош Васиљевић(ради),Оги (на часу вожње)....Можда би се још неко сетио али те везе...никад човек не може бити чисто с њима,а и присећање изискује доста времена.
.
.
Нема коментара:
Постави коментар