. 22. – 24.маја извиђачи Шабца су имали интересантну акцију: три дана камповања уз пратећи богат програм .
Први дан свечано отварање.
Други дан такмичарски: орјентационо такмичење извиђача; такмичење брђана у дисциплинама: пецање, стрељаштво, веслање, натезање конопца, кување рибље чорбе и у вечерњим часовима присуствовање Скупштини шабачких извиђача .
Трећи дан: Проглашење победника и свечано затварање акције.
Због оправданих разлога (школске обавезе, радни дани за неке чланове екипе), нисмо могли да учествујемо сва три дана. Уз одобрење домаћина, организовали смо се да одемо бар тај други, такмичарски дан, са екипом брђана.
Из Београда смо кренули у 7 сати, да бисмо у Шабац стигли на време. Шатори су подигнути у лепом парку близу обале Саве. Јарбол са државном заставом, капија, уредно постављени шатори, одредске заставе. Издалека се видело да је то извиђачка акција.
.
.
..
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
Испоставило се да смо поранили, јер је такмичење у пецању, првој дисциплини, почело око 10:30. Немања је ''засукао'' ногавице и храбро загазио у Саву.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
Следећа дисциплина је било стрељаштво. У кругу парка је стрељана Саобраћајне полиције. Пуцало се из пиштоља у кружну мету. Инструктор полиције нам је детаљно објаснио како се рукује оружјем, мере опрезности и како ће тећи такмичење. Два пробна метка и три за пласман. Наши такмичари, Јован Еленов и Горан Ивковић су постигли добар резултат, а трећи, Милић Глишић је оборио све рекорде. Погодио је сајлу која повлачи мету, оборио мету, направио ршум. Колико нам је било жао, више нам је било невероватно да је извео такав погодак. То је подигло наше расположење, а и других такмичара, тако да је било и шале и смеха.
.
.
..
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.Марији је инструктор дозволио да пуца ван категорије. Постигла је завидан број кругова.
.
Следећа дисциплина је било веслање. Приметили смо да су се извиђачи вратили са стазе и да су завршавали своје задатке. Чекали смо да преко разгласа објаве почетак нове дисциплине, али домаћини су нас позивали на ручак.
Време је брзо прошло, рибљу чорбу још нисмо ни почели да кувамо, схватили смо да не можемо даље чекати. Захвалили смо се домаћинима, поздравили се, и нажалост, морали да кренемо назад у Београд.
Пре поласка, пар снимака за успомену, и жељу да идуће године будемо у могућности да испратимо целу акцију.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
Јован Еленов, Милић Глишић, Марија Ивковић, Горан Ивковић, Драгомир Ђинђић, Дарко Колаковић, Бановић Златица и Немања Смиљковић.
.
