петак, 10. април 2009.

" НЕЗАБОРАВАН ДАН"

.. . .
Дошли смо на позив старих пријатеља нашег одреда, Господина Ерика Бланшета и господина Владе Марковића.
Зборно место је било у експозитури у Kocoвској улици. Ту нас је примила госпођица Ана Шотра, PR, слушбеник банке задужен за ''Односе са јавношћу''. Улазак у банку је већ био ново искуство за нас. Сваки посетилац пролази кроз контролу, која је неопходна ради безбедности банке.
.Отишли смо у салу, вероватно за састанке. Ту нам је госпођица Ана причала о томе шта је то банка, уопште, о пословима које једна банка ради, о њиховој банци, о организацији рада. Када смо већ стекли неку представу о томе, имали смо и ми нека питања. Постављали смо питања, па подпитања. На свако смо добили одговор.
. Сазнали смо да је рад банке организован по секторима: Приватни сектор, Привредни сектор, Сектор за маркетинг, Рачуноводство, Платни сектор ...
Банка има своје експозитуре, у којима контактира са својим клијентима. Обишли смо све секторе, али, једино што је нама већ било познато, то су шалтер сале, које виђамо кроз оне велике излоге. А сада смо сазнали и шта клијенти банке раде на шалтерима. Ту можемо отворити штедне књижице, текуће рачуне, девизне рачуне, платити рачуне, подићи новац. Можемо поднети захтев да добијемо кредит. Сазнали смо да не морамо чувати новац код куће. Овде ћемо добити чекове, платне картице. Не морамо ни чекати у редовима, ако нам баш треба готовина. Постоје банкомати који увек умају довољно новца, а што је супер, раде 24 сата. Аутомат не поклања новац. Зато добијемо платне картице, које садрже податке о нама, колико новца имамо на рачуну. Те податке знамо само ми и банка. Са картицама можемо плаћати скоро све, у свакој продавници.
Када једном и ми будемо имали своје рачуне, чекове, картице, морамо добро запамтити бројеве и неке шифре и пазити да их неко други не сазна и уместо нас троши наш новац.
Ух, свашта смо данас научили!
Наши домаћини су нам направили паузу. Једна шетња кроз Кнез Михајлову улицу и одличан ручак у ресторану.
. Вратили смо се поново у банку и сада смо могли да изаберемо који сектор желимо да посетимо, да видимо како се тамо ради.
Ја сам изабрао Привредни сектор. Ту је језгро банке. Ту се склапају највећи послови, ту се ради са највише новца. Можда ћу и ја једног дана радити у некој банци.
.
На крају наше посете банци добили смо поклоне, рекламни материјал (привесци, качкети, календари, роковници и др.).
Доживели смо велико изненађење када смо сазнали да ћемо добити отворне штедне књижице, у које је уписана наша прва штедња.
Књижице су спремне, али ми нисмо.
.
.
.
.
.
.
.
.
Ја још нисам пунолетан, па морам имати заступника.
И на крају знао сам да банка помаже нашем одреду, али да ће бити оволико добри са нама то нисам. Стварно, али стварно нам је било лепо. Толико лепо да сам на одласку заборавио да кажем хвала. Зато сада кажем ( а надам се да ће неко из банке да прочита ) ХВАЛА госпођици Ани, господину Ерику и господини Влади, као и свом особљу банке у секторима где смо били.
Немања Смиљковић